Toplotna izolacija (termoizolacija) kuće čuva energiju, zdravlje i obezbeđuje veći komfor stanarima. U zimskom periodu su izolovani zidovi topliji, te je sprečena pojava kondenzacije i buđi. U letnjem periodu izolacija sprečava prekomerno zagrevanje zidova te je kuća hladnija i prijatnija za boravak. Globalno gledano dobro toplotno izolovana kuća ima ujednačenu temperaturu tokom čitave godine. Komfor u unutrašnjosti objekta se ne ogleda samo u pružanju optimalne temperature već i u umirivanju neprijatnih vazdušnih struja koje se inače javljaju zbog temperaturnih razlika. To podrazumeva strujanje od poda ka plafonu i od spoljašnjeg zida ka unutrašnjosti objekta. Toplotna izolacija se može smatrati dugoročnom zaštitom, a razlog za to je što nakon osnovnog ulaganja duži vremenski period ne zahteva nikakva dodatna ulaganja i održavanje.
TOPLOTNA PROVODNOST – U
Toplotna provodnost materijala pokazuje u kojoj meri taj materijal provodi toplotu. Ona predstavlja gubitak toplote kroz kvadratni metar materijala za svaki stepen razlike u temperaturi W/m2K) . Izvedena je iz jednačine
U=k/d
gde je k-keficijent toplotne provodnosti materijala a d-debjina materijala. Često ćete naći kvrednost za određeni materijal (W/mK), pa ćete morati pomoću ove jednačine da izračunate U
TOPLOTNA OTPORNOST – R
Jedinica koja je češće u upotrebi je R vrednost izolacionog materijala. Ona predstavlja meru toplotne otpornosti, odnosno sposobnosti materijala da se odupre prolasku toplote. Obrnuto je proporcionalna toplotnoj provodnosti U.
R=1/U [m2K/W]
Dakle, što je veće R, bolja je toplotna izolacija.
Označava se kao R-broj ili samo R i broj (npr. R 2 ili R-2). Da ne bi došlo do zabune treba napomenuti da se u Evropi koriste jedinice SI sistema, dok neke zemlje u svetu, kao što je SAD imaju malo drugačiji sistem označavanja, odnosno koriste druge merne jednice, kao na primer Farenhajt (F), Stopa (ft) i British thermal unit (Btu). Tako da za vrednost toplotne otpornosti R-1 ili R 1 koja se koristi u SAD kod nas u SI sitemu imamo toplonu otpornost od 0.17611 m2K/W. Često ćete naići na zahtevanu vrednost od R-15 ili R-20 za izolaciju određenih delova objekta, a to je u SI sistemu R-2.6 odnosno R-3.5</p>
1 Btu/ft2·h·°F = 5.6782 W/m2·K
1 ft2·h·°F/Btu =0.17611 m2·K/W
Konverzija u SI sistem je krajnje jednostavna, dovoljno je vrednost R koja je koristi u SAD podeliti sa 5.6782 i dobićemo vrednost u m2K/W
Vrednost R direktno je srazmerna debljini materijala, linearno raste sa povećanjem njegove debljine. R vrednosti materijala koji čine spoljašnji omotač objekta se sabiraju.
Zbog čega neki materijali lošije provode toplotu od drugih?
Kod svih termoizolacionih materijala koristi se isti princip, a to je da vazduh koji miruje, zarobljen u šupljini, loše provodi toplotu. Ukoliko su šupljine manje i brojnije lošija je toplotna provodnost. Slikovit primer je stiropor koji se sastoji od mehurića u kojima je zarobljen vazduh. Stiropor se proizvodi sa različitim specifičnim težinama odnosno gustinama, 17Kg/m3, 20Kg/m3, 25Kg/m3, 30Kg/m3 i tako dalje. Teži, odnosno gušći stiropor ima više sitnijih mehurića i zbog toga za nijansu bolje izolacione karakteristike. Čak i čvrsti građevisnki materijali, poput šuplje opeke ili penobetona imaju smanjenu toplotnu provodnost.
Postovani,
posedujemo kucu na selu izgrađenu 1982.godine.
Na fasadi urađena hirofa, koja je u odličnom stanju.
Zainteresovani smo da uradimo termoizolaciju stiroporom
debljine 10 cm tj.da postavimo demit fasadu.
Da li potrebno da uklonimo hirofu ili se može preko nje
postavljati stiropor?
Molimo za savet, obzirom da investicija uopšte nije mala
(stambena površina kuće je 120 m2)
Poštovana,
potrebno je proveriti nosivost materijala na koji želite da lepite stiropor. Jednostavan test možete izvesti tako što ćete naneti sloj lepka za stiropor ( otprilike 30cm x 30cm) i u njega utopiti mrežicu koja se inače stavlja preko stiropora. Neka mrežica bude veća od površine nanetog lepka, dakle da viri makar sa jedne strane. Sačekajte jedan do dva dana da se lepak dobro osuši, pa onda pokušajte da otkinete mrežicu, ako popuca lepak i ispadne mrežica iz lepka, onda verovatno ne morate da skdate hirofu. Ako, pak uspete da otikinete i lepak sa hirofe, odnosno ako hirofa otpadne sa zida, onda bi je trebalo skinuti pre lepljenja stiropora.
U svakom slučaju, kod adaptacije starih zidova neophodno je pojačano tiplovanje DEMIT fasade.
s poštovanjem
Evo imam i ja jedno pitanje. Imam objekat oko 40 m2, ukupan je u zemlju oko1.5 m, urađena drenaža ispod temelja, drenazna cev iberlauf i zid zasticen hidroizolacijom spolja. i termoizolacijom iznad nivoa zemlje 8 cm demit. A iznutra su svi zidovi premazani sikom, pa preko nje stiropor 2 cm pa lepak 2 ruke pa bavalit, plafon nema stiropor ali ima bavalit. Pod ima plocu pa kondor pa kosuljicu ali nema termoizolaciju ispod je zemlja. Imam problem sa pojavom vlage, tj desava mi se da je laminat po coskovima mokar, a kada ga podignem kosuljica suva kao barut.
Znam da nisam trebao možda iznutra stiropor pošto zidovi ne dišu ali toplota ide na gore a na plafonu nemam stiropor, nema curenja vode, ali se unutra kuva, susi ves, kupa a slabo otvaraju prozori. Da li mislite da se vlaga javlja od toga ili što je hladan pod? na zidove je povuklo samo malo iznad lajni laminata. Stavio sam apsorvere vlage pre 7 dana i od tada je povuklo na zidove a laminat suv, ima oko 1 cm vode u cinijici za 7 dana. Vc nema prozor ali ima ventilaciju a kuhinja ima aspirator.
Ako može neka pomoć, vidim da ima stručnjaka, da ne bacam pare na gluposti?
HVALA!
Poštovani,
ako sam dobro shvatio, prostor u kome stanujete je do pola ukopan u zemlju? Dakle, gornji deo zida je iznad zemlje i taj deo je izolovan tzv. DEMIT fasadom? Deo koji je ispod nivoa zemlje nije termoizolovan sa spoljne strane, samo sa unutrašnje (2cm stiropora)?
Kondenzacija koja se javlja po uglovima poda, je najverovatnije prouzrokovana hladnom površinom i previsokim procentom relativne vlažnosti vazduha. To znači da je vazduh prezasićen vodenom parom i pri dodiru sa površinom koja je nekoliko stepeni hladnija od njega otpušta deo vodene pare koja se tu kondenzuje.
Savetovao bih da probate sa češćim provetravanjem prostorija i ako je moguće da podignete temperaturu u prostorijama. To bi skoro sigurno rešilo problem.
Ako to ne uspe, kao drugu opciju bih savetovao da se termički izoluje i pod, ali da se obavezno ta izolacija poveže sa unutrašnjom termoizolacijom zida.
s poštovanjem