Upotraba dnevnog svetla je veoma isplativ način za smanjenje upoterbe električnog osvetljenja pa i klimatizaciju. No, čest slučaj je da arhitekte više pažnje obraćaju na ulepšavanje enterijera i eksterijera na uštrb dnevnog svetla, pri tom ne misleći samo na ekonomsku, nego i zdravstenu stranu stanara.
U nastavku ćemo se pozabaviti ovom temom i navesti ključne aspekte implementacije dnevnog svetla
1.Optimizacija urbanog dizajna i orijentacije objekta
Kod dizajniranja velikih objekata i kvartova, visina objekta u mnogome moža da utiče na izloženost dnevnom svetlu, odnosno njeogvu zaklonjenost. Orijentacijom se postiže maksimizacija izloženosti dnevnom svetlu, što znači orijentaciju ka jugu za severnu hemisveru. Sa druge strane, severna strana objekta treba na indirektan način da bude izložena dnevnom svetlu. Na kraju, povećati osnovu, objekta što je više moguće. Dugačim ali uskim objektima, omogućavamo da najveći deo prostorija bude okrenut ka jugu i direktnom dnevnom svetlu.
2.Odgovarajuća veličina, oblik i zastakljenje prozora
Potrebno je analizirati klimatske uslove podneblja za koje se objekat projektuje i obratiti pažnju na četiri oblika dnevnog svetla koje stiže do objekta: 1.Direktno sunčevo zračenje 2.Indirektno sunčevo zračenje nastalo odbijanjem od okolnih objekata 3.Direktno sunčevo zračenje kada je oblačno 4.Indirektno sunčevo zračenje kada je oblačno. Prozori na južnoj strani ne bi smeli biti preveliki i moraju u letnjim mesecima biti zaštićeni od direktnih sunčevih zraka. Na severnoj strani, gde imamo difuzno osvetljenje, poterbno je projektovati prozore sa smanjenim toplotnim gubicima.
Kada govorimo o veličini potrebno je kalkulisati između pogleda i količine svetla koje dolazi spolja.
Za vrstu prozorskog okna i zastakljenja potrebno je konsultovati osobu koja je stručna. Cilj je da se smanje toplotni dobici i gubici u različitim periodima u toku godine, ali da se ne utiče na količinu svetlosti.
3. Senčenje za vizuelnu udobnost i kao zaštita od pregrevanja
Jaki sunčevi zraci su kritični kada je u pitanju toplotni i vizuelni komfor. Zato treba blokirati direktne zrake u radnim prostorijama i zrake koje se odbijaju od sjajnih(staklenih) objekata u okolini. Leti dnevno (sunčevo) svetlo može veoma lako dovesti do pregrevanja prostorija, što sa sobom povlači povećanu potrošnju energije za hladjenje. Iskoristite listopadno drvo da zaštitite objekat od direktnog sunčevog zračenja leti, a zimi (kada nema lišća) te iste zrake propusti kako bi se sunčeva energija iskoristila za zagrevanje prostorija. Pokretni predmeti za senčenje mogu da zamene drvo, tu spadaju tende, žaluzine, brise soleil.
4.Upotreba svetlih boja u entrijeru
Upotreba površina i boja sa velikim koeficijentom refleksije utiče na dubinsku osvetljenost prostorija. Da bi postigli utisak svetle prostorije, odustanite od tamnih zidova.
5.Radne površine planirajte blizu prozora
Usredsredite se na funkcije koje će imati najviše koristi od dnevnog svetla, srazmerno njihovom trajanju. Radne prostorije eksponirajte ka dnevnom svetlu, a servisne u sredini objekta. Možete i hodnike da osvetlite dnevnom svetlošću koristeći providne zidove.
6.Razmotrite reflektujuće površine ili predmete
Dnevnu svetlost možete usmeriti na plafon pomoću reflektujućih površina i realizovati indirektno osvetljenje. Plafon treba da je svetle boje i može imati i refletujuće karakteristike. Praktičnije je postaviti reflektujuće površine iznad nivoa očiju, kako bi smo izbegli zalsepljenost.
7.Obezbedite energiju za zgradu uz pomoć sunčevih zraka.
Proizvodite električnu energiju, zagrevajte vodu uz pomoć solarne energije.
(izvor: ArchDaily)
