Geotermalni sistemi grejanja, kako im i samo ime kaže koriste toplotu iz zemlje. Njihov rad se zasniva na činjenici da je temperatura zemlje na određenoj dubini konstantna tokom čitave godine. Primera radi na dubini od 50-tak metara je temperatura približno 14 stepeni Celzijusa. Sastavni deo ovakvog sistema je TOPLOTNA PUMPA, pomoću koje se toplota iz zemlje prepumpava u porostor koji se greje. Da bi bilo jasno kako sve ovo radi moramo da znamo šta je toplotna pumpa odnosno na kom principu funkcioniše.
Toplotna pumpa
Toplotna pumpa je sistem koji se sastoji od kompresora, gasa (freona) , isparivača i kondenzatora. Ime TOPLOTNA PUMPA je proisteklo iz činjenice da prepumpava toplotu sa jednog mesta na drugo. Princip je sledeći: kompresor sabija gas u kondenzator, zbog čega mu raste temperatura i prelazi u tečno stanje. Na ovom mestu se vrši oslobađanje toplote, dakle gase se hladi, predajući toplotu okolini oko kondenzatora.
Gas zatim prolazi kroz usku cev, koja se naziva kapilara dalje ka isparivaču koji je znatno širi od kapilare. Na izlasku iz kapilare i ulasku u isparivač, gas se širi (isparava) i prelazi u gasovito stanje, pri tom uzimajući toplotu okoline oko isparivača. Ovaj sistem dakle ne proizvodi toplotu on je samo prebacuje (prepumpava) sa jednog mesta na drugo na račun mehanikog rada kompresora koji pokreće Freon kroz sistem. Na ovom principu rade frižideri, zamrzivači i klima uređaji. Jedina razlika se ogleda u činjenici da se ovde toplotna pumpa koristi za grejanje. Kod frižidera je isparivač unutra a kondenzator se nalazi spolja sa zadnje strane. Primetili ste sigurno crnu perforiranu prloču sa cevima koja se nalazi sa zadnje strane frižidera i prilično je topla kada kompresor frižidera radi, to je kondenzator.
Princip kod grejanja objekta je sličan, u ovom slučaju se toplota iz zemlje prepumpava u prostor koji se greje. U tu svrhu upotrebljava se sistem toplotna pumpa voda-voda (fluid-fluid). Voda (ili neki drugi fluid) kao medijum se u zatvorenoj petlji kreće kroz cevi u zemlji i preuzima toplotu, zatim se pomoću toplotne pumpe toplota prepumpava u drugu zatvorenu petlju, tj. vodu za grejanje prostorija (radijatori, podno grejanje, fancoileri). Postoji nekoliko varijanti izvedbe petlje koja se nalazi u zemlji, a naravno sve zavisi od uslova na terenu (da li je kamenito, koliko se lako kopa ili buši u dubinu).
U slučaju da je okućnica dovoljno velika najčeće se upotrebljava horizontalna petlja, kao što je prikazano na narednoj slici.
Neophodno je da petlja pokriva površinu koja je najmanje dva puta veća od površine objekta koji se greje.
Ako dvorište, tj. okućnica nisu dovoljno veliki, onda se koristi vertiklana petlja, čiji izgled je prikazan na narednoj slici.
U vertikalnu bušotinu se postavlja cev ili dve ukrštene cevi u obliku slova U. Zavisno od potrebe, odnosno veličine objekta koji se greje na ovaj način, buši se potreban broj bušotina.
Ukoliko u okolini objekta postoji veća vodena površina, jezero, reka…. onda se i ona može iskoristi za grejanje objekta.
Primenjivo je gde je klima blaža, gde temperatura vode ne pada ispod minimalne temperature, kada je isplativost ovakvog sistema dovedena u pitanje.
Najneobičniji način je primenom dva vertikalna bunara, gde se iz jednog izvlači voda koja ide ka toplotnoj pumpi a u drugi se vraća voda. Potrebno je napomenuti da se ovakav način retko koristi jer se tako može narušti struktura podzeminih voda. Takođe se ne može sa sigurnošću utvrditi koliko će bunar iz koga se voda izvlači biti izdašan i do kada. Problem može da predstavlja i zasićenje bunara u koji se voda vraća.
Primenom ovog načina grejanja objekta moguće je postići odnos uloženo dobijeno od 1:4, pa čak i 1:5. To praktično znači da se za 1KWh uložene električne energije za rad kompresora, može dobiti toplotna energija kao da smo uključili električni grejač snage 4-5KW na sat vremena. Naravno ovaj odnos zavisi najviše od temperature izvora toplote i temperature radnog medijuma koja se želi postići na predajnoj strani. Najbolji odnos se postiže kod niskotemperaturnih sistema grejanja, kao što je podno grejanje koje radi na temperaturama do 30-tak stepeni ili grejanje sa FANCOIL uređajima. Bitno je napomenuti da je ovaj sistem moguće u letnjem periodu koristiti za hlađenje prostorija, a najprikladiniji je u izvedbi baš sa fancoilerima, zbog pojave kondenzata.
Poštovani,
zainteresovan sam za potencijalno rešenje za zagrevanje cele zgrade u kojoj se nalazi i moj stan, ili čak za rešenje za energetsku samoodrživost zgrade upotrebom obnovljivih izvora energije. Od vas su mi potrebne informacije o izvodljivosti takvog rešenja i uslovima i okvirnim cenama. Zato vas molim, ako ste u mogućnosti, da mi odgovorite na sledeća pitanja:
1. Da li je moguće grejati sve stanove u zgradi SAMO pomoću toplotnih pumpi (ideja je da se zgrada „otkači“ od daljinskog grejanja sa gradske toplane)?
2. Koji su preduslovi?
3. Kolika je okvirna cena celokupnog rešenja, odnosno kolika su ulaganja po m2 stambenog prostora?
4. Koliko vremena bi bilo potrebno da se realizuje vaše rešenje, odnosno, da li je u letnjoj sezoni kad nema grejanja moguće preći na nov sistem?
5. Da li vaša firma ima i opciju kreditiranja za rešenja koje bi eventualno ponudili?
Osnovni podaci o stambenoj zgradi za koju bi trebalo izraditi projekat grejanja (i hlađenja):
1. Zgrada se nalazi u Kruševcu u širem centru grada,
2. Iza zgrade se nalazi dvorište u kojem je moguće bušenje za toplotne pupme,
3. Pravougaonog je oblika dimenzija ≈ 10 h 110m,
4. Zgrada ima prizemlje (u kojem se nalaze lokali), 4 sprata i potkrovlje (krov je ravan a u potkrovlju su garsonjere i stanovi manje kvadrature. Na krovu je moguće postavljanje solarnih panela.
5. Zgrada je izgrađena 1966. godine:
i. nema odgovarajuću spoljnu izolaciju,
ii. ima grejnu instalaciju sa radijatorima u svim objektima unutar zgrade i priključena je na gradsku toplanu,
iii. u zgradi ima 72 stana sa preko 3500m2 i preko 20 lokala u prizemlju sa oko 1000m2 grejne površine.
U okviru ponude predloženo rešenje može da obuhvati i izradu spoljne izolacije zgrade kao posebnu stavku.
Kako se može grejati kuća sa bunarskom vodom, ali bezpumpi, već naosnovu termosifonskog principa da topla voda iz bunarra odlazi sama gore u kuću. A može da se u bunar uvedu sirokek plastične cevi kroz koje cirkuliše samo vazduh, tako da se vazduh u cevima zagreje u bunaru i tako sam oddlazi i greje kuću, bez pumpe. Eventualno, ovaj fluid može da tera u krug neke pumpa.
Ili, instaliratikružne cevi bunar kuća i u njih ubacitineki fluid, antifris, koji kruži sam iztoplog bunara gore u hladnu sobu.
Naravno da ta temperatura nije dovoljna, ali će se manje trošiti energijaza normalno grejanje kuće.
Poštovani,
moramo samo da razjasnimo jednu bitnu stvar, koju ste i sami pomenuli, a to je da voda u bunaru nema dovoljno visoku temperaturu da bi se njom mogla grejati kuća. Bojim se da bi ste tom vodom samo hladili kuću. U vašem pitanju spominjete toplu vodu iz bunara, o kojoj se temperaturi radi? Zaključite i sami, ako je temperatura vode u bunaru niža od željene temperature u kući, logično je da se njom ne može grejati kuća. Za bunare prosečne dubine 15-20m temperatura je u toku godine relativno konstantna i iznosi 13°C-14°C, a to nije dovoljno. Da ne bude zabune pojasnio bih vam još nešto: Toplotna pumpa je u stvari SISTEM kojim se toplota prenosi sa jednog mesta na drugo uz podizanje temperature, pretpostavaljam da Vas je pojam “pumpa” zbunio.
Jedino što meni pada na pamet da može da se postigne sa bunarskom vodom bez nekih posebnih složenih uređaja je zaista hlađenje objekta, ali u preiodu kada je neophodno hlađenje, dakle leti.
s poštovanjem
zainteresovan sam za gre.janje porodicne kuce na ovaj nacin povrsina cca 340 m2.
Interesuje me, ja u zgradi imam jednocevni sistem grejanja, sa meracima, gde mi sami podesavamo temp. Problem je u tome sto je u zgradi hladno, i da li je normalno da radijator bude pola hladan (donji deo) a pola topao ( gornji deo) ????
Poštovana,
temperatura radijatora je uvek malo niža u donjoj zoni od gornje zone. Činjenica da je gornji deo samo “topao” a donji hladan ukazuje na mogućnost da je tepmeratura vode koja dolazi do radijatora niža nego što bi trebalo da bude. Da li je isti slučaj kod svih radijatora koje imate u stanu ili samo kod pojedinih? Pošto je u pitanju jednocevni sistem, moguće je da je problematičan radijator poslednji u nizu i da do njega dolazi voda koja je već prilično ohlađena u radijatorima koji su pre njega. Ako možete da utvrdite koji su radijatori pre njega pokušajte da im malo privrnete ventil, da vidite da li će se temperatura problematičnog radijatora povećati.
Ne bih ulazio u to da li je sistem dobro projektovan ili ne, jer nisam video fizički kako izgleda, ali je moguće da veličine radijatora nisu dobro dimenzionisane. Pretpostavka je da radijator koji je na karaju niza treba da bude veći jer će do njega doći voda koja ima nižu temperaturu od onog koji je na početku, a sve to iz razloga da bi mogao da oslobodi dovoljnu količinu toplote. Tu naravno i energetske potrebe prostorije u kojoj se nalazi radirajtor igraju ulogu, dakle ne mora da bude veći radijator ako je prostorija manja od prostorije u kojoj je predposlednji radijator. Nadam se da sam bio dovoljno jasan?
ukoliko budete imali još nekih pitanja budite sloboni da me kontaktirate.
s poštovanjem
ADMIN SAYS
Hvala mnogo na Vasem komentaru od novembra 2013.
Ja bi zamolio za Vase dodatno objasnjenje
… da li se efikasnije prenosi toplota iz bunara, od 13 stepeni, pumpanjem vode u radijaore u kuci ili pumpanjem vayduha u sobe.
Za ispustanje vode, umesto drugog bunara, imam pored kuce potok.
Verujem da ce mi hladnoca u kuci iz bunara biti dovoljna, a toplota zimi ne. Ipak meni ce biti dovoljno da iz bunara vazduh u kuci zagrejemza 8 do 10 stepeni, a dodatno koliko treba dogrevacu drvima, jer imam dovoljno drva u svojim sumama.
KRATKO PITANJE. DA LI JE BOLJE DA IZ BUNARA VUCEM VODU URADIJATORE ILI VAZDUH U PROSTORIJE.
Hvala Van na ljubaznom komentaru.
Poštovani,
mislim da za grejanje nećete moći da koristite vodu iz bunara na taj način, jer voda u radijatorima kada ložite vatru nije 8-10, nego mnogo veća. Isto je i sa vazduhom, nije mu temperatura 8-10 stepeni. Kako ste to zamislili?
Jedina opcija da koristite vodu iz bunara za zagrevanje prostorija je uz pomoć toplotne pumpe.
s poštovanjem
Može li se potajno ugraditi još koje rebro radijatora u stanu sa cg?
Poštovana,
ne znam šta bih vam odgovorio, ali mislim da to nije pitanje za mene.
s poštovanjem
Pozdrav ekipa.
Hocu da vam kazem da je brat uradio centralno grejanje putem geotermalne vode, i mogu vam reci da je fenomenalno.
Bunar je iskopan na 40m, temperatura je oko 15 celzijusa, na bunar je prikacena vodena pumpa koja putem okiten cevi sprovodi u neki kotao ili sta vec koji dogreva i pusta u sistem.. Grejna povrsina je 90 kvadrada, dok je racun za struju uvecan svega 4.000rsd.
Sve je kostalo 630.000rsd. 2 dana je bilo potrebno da se sve montira, i da se pusti u rad.
Popzdrav od ekipe 🙂
Drago nam je da čujemo lepe vesti. Taj kotao je TOPLOTNA PUMPA koja podiže temperaturu vode u sistemu za grejanje (radijatorima) uzimajući toplotu vode iz bunara.
Sve pohvale.
Pozdrav još jednom
Cujem da dolazi neki novi freon sa nazivom R32.Interesujeme koliki uticaj ovaj gas ima na povecanu efikasnost rada toplotne pumpe u odnosu na freon R410.Mnogi strucnjaci najavljuju poboljsanu efikasnost..Dali za tu efikasnost ima freon R32 ili je neki pomak postignut u konstrukciji,materijalima sto kompresora sto izmenjivaca ili se pomak desio u uprevljackoj elektronici.
Koliki uticaj ima toplotni kapacitet Freona R 32 na opstu efikasnost ?
Kako mogu da napravim toplotnu pumpu s vodom iz bunara 9 m dubine, a udaljenim od kuce 8 m.
Kucu cu grejati (a leti hladiti) podnim sistemom. Molom semu toplotne pumpe ko to yna i koji ima dobrotu u sebi i ljubaynost da mi pomogne, jer ja nism u nekoj tehničkoj struci.
Hvala vrlo ljubaynim momcima na savetima!
Šemu toplotne pumpe sa pocetka ove stranice ništa ne razumem. Molim za jednu semu sa lajičkim objašnjenjem. Hvala!
Koliko sam ja shvatio ovde se vrsi samo dogrevanje nekog gasa ili vode ili tecnosti skladistenoj na nekoj temperaturi od 10 do 15 stepeni, sto jeste prednost jer treba manje energije za dogrevanje do neke sobne temperature, kolko shvata strujom. Sta se desava u trenutku nestanka napajanja/mreze, koliko kosta investicija za kucu od 130m2. Cena je sigurno razlicita za gas, vazduh, vodu sa antifrizom i slicno
Poštovani,
ukratko……. ne vrši se dogrevanje, već prebacivanje toplote sa toplotnog izvora(voda iz zemlje koja je na temperaturi od 13-14 stepeni C) na vodu u sistemu za grejanje (najčešći slučaj), pri čemu voda u sistemu za grejanje dostiže veću temperaturu od temperature. Dakle, ne mešaju se. Mislim da je dosta dobro objašnjeno u samom članku. Koji deo vam nije jasan? Sve je u stvari primenjena fizika.
Možda da probamo ovako: sećate li se, boca za soda vodu i patrona kojima smo mogli da napravimo soda vodu od obične vode. To su bili mali metalni rezervoarčići, kao boca sa gas, samo minijaturna (10cm)? Kada bi smo je zavrnuli u kućište i gas krenuo u bocu, metalna patrona bi postala izuzetno hladna i oznojila se. To je zato što se gas naglo raširio(promenio zapreminu), pri izlasku iz patrone, gde je bio sabijen i naglo mu pada temperatura. Posledica toga je da je morao da preuzme i toplotu patrone. Tako isto radi i klima uređaj, odnosno TOPLOTNA PUMPA. Samo što je gas u patroni sabijen kod proizvođača patrona,a toplotna pumpa to radi u trenutku grejanja. Kod proizvođača se ta patrona pri sabijanju gasa u nju prilično zagrejala, jer je temperatura gasa pri sabijanju naglo porasla i on je predao okolini (patroni u kojoj se našao). Nadam se da je sada malo jasnije, ako nije slobodno pitajte.
s poštovanjem
postovani
razmisljam o instalaciji klime 18000 btu za grejanje, pa me zanima dali postoji mogucnost da se sama sonda napravi tako da kroz nju struji freon iz klime?
Znaci gas ( freon) iz spoljasnje jedinice klime odlazi , pomocu sonde , u zemlju i tako crpi toplotu zemlje…ako bi to moglo napravila bi se velika usteda. Nema sistema vodene sonde, pumpe za cirkulaciju vode itt..
pozdrav
Poštovani,
to je jako teško izvodljivo na način na koji ste opsali. Ako govorite o split sistemu klima uređaja, on ima unutrašnju i spoljnu jedinicu. Spoljna jedinica ima kompresor i isparivač ( u slučaju grejanja ). Vi bi ste hteli da taj fabrički isparivač zamenite sa sondom(cevima) koja bi išla direktno u zemlju? Konstrukcija isparivača se mnogo razlikuje od klasične cevi koja bi išla u zemlju, menjanje onoga što je fabrika isprojektovala i napravila je prilično nezahvalno i najmanju ruku rizično (kako biti siguran da će to raditi?). Da je to lako izvodljivo i isplativo, verujem da bi postojao i fabrički model, nisu se bez razloga odlučili za bunarsku vodu ili sondu sa fluidom koja ide u zeljmu.
Nisam siguran ni da bi ste ustedeli, jer opet morate da bušite rupu(bunar), a cev koja ide u zemlju ne može biti plastka ili klasičan metal, tu se koristi bakar. Takođe kod sondi (kada se ne izvlači voda iz bunara) potrebno je obezbediti adekvatan kontak pomenute sonde sa zemljom, što opet košta jer se koriste posebni materijali i prečnik rupe mora biti veći od onog za običan bunar.
Bilo je nekih ideja da se koristi klasičan klima uređaj, ali da se prepravi spoljna jedinica tako da ne koristi okolni vazduh kao izvor toplote, već vodu koja se crpi iz bunara. Dakle, da se isparivač iz spoljne jedinice uroni u posudu u koju se doprema voda iz bunara. Međutim, nemam informaciju da je to neko do sada uradio. Video sam samo da su to uradili sa starim frižiderom, ali nije bilo za grejanje objekta nego za pripremu sanitarne tople vode.
s poštovanjem
Postovani,
Radim na projektu iz odrzive arhitekture na fakultetu i koliko god da istrazujem o geotermalnim pumpama nemogu da pronadjem nacin kako da se izracuna potrebna kolicina cevi bilo da su u pitanji vertikalne ili horizontalne?
Radim na projektu koje je otprilike 3000 m2, da li biste mogli da mi pomognete kako da izracunam potrebnu kolicinu u kvadraturu cevi?
s postovanjem
Poštovani,
Interesuje me koje su granične vrednosti po pitanju dubina postavljanja instalacije, odnosno kriva dubina temperatura. Konkretno da li bi bilo izvodljivo bušiti isključivo jednu vertikalnu bušotinu u koju bi polagali instalaciju zatvorenog sistema ?
Hvala.
Poštovani,
iz jedne bušotine možete da dobijete ograničenu količinu toplote i to je relativno konstantna vrednost. Obično se buše do 100m dubine. U zavisnosti od potreba vašeg objekta, biće vam potrebna jedna ili više bušotina. Praksa je da se u jednu bušotinu postave dve zatvorene “U” petlje. Ako je to stambena kuća i pri tom su gubici mali (dobra izolacija, stolarija), predpostavljam da bi jedna bušotina bila dovoljna. Za primer bih naveo stambenu zgradu u Beogradu koja ima oko 600m2 neto stambenog prostora, odlična termoizolacija (termoblok+spoljna izolacija). Neto površina je oko 600m2, bušeno je 5 bušotina u koje su postavljene duple sonde.
s poštovanjem
Postovani,
U mojoj zgradi grejnje se obezbedjuje putem toplotne pumpe i fancoila u stanovima. Veliki problem imamo oko dogovora o koriscenju same pumpe, tj.podesavanja temperture na kojoj ona radi posebno u prelaznom periodu, prolece-jesen. Interesuje me koja je minimalna temperatura rada toplotne pumpe i da li se sme smanjivati i povecavati temepratura tokom dana i kako to utice na rad pumpe? Npr, da bih ja u stanu imala 21 stepen, temperatura pumpe mora biti 34-36 stepeni, ako je temperatura pumpe 24 stepena, u mom stanu ne moze da bude vise od 15 stepeni. Pomoglo bi mi ako biste me uputili na neki sajt gde mogu dobro se informisem o koriscenju pumpme i fancoila tokom godine.
Hvala
Poštovana,
da bi fancoil mogao da obavlja funkciju zagrevanja stambenog prostora (na 20-22 stepena Celziusa), temperatura tečnosti koja stiže do njega mora biti najmanje 30-35 stepeni, a po mogućstvu i malo više. Ne vidim potrebu da se smanjuje radna temperatura toplotne pume na 24 stepena, jer će pumpa raditi samo kad je poterbno. Kad je radna tepmeratura tako niska, skoro da i nemate grejanje a pumpa troši struju za rad.
Ne bih ulazio u detalje oko toga kako se dogovarate, ali ako je u pitanju zgrada sa više stanova (ako sam dobro razumeo), onda ne može da se posmatra svaki stan pojedinačno nego celokupna zgrada. Dakle, ako je vaš stan malo zahtevniji za grejanje u odnosu na neki drugi, nije uredu da zbog komšija smanjujete radnu temperaturu a sve zbog razloga da biste nešto uštedeli, jer mislim da uštede neće ni biti a vama će stan biti hlada.
Možda bi bilo dobro da se konsultujete sa izvođačem radova, on će sigurno moći da potvrdi da je 24 stepena preniska temperatura radnog fluida.
Nadam se da sam pomogao
s poštovanjem
postovani,zainteresovan sam za ovu vrstu grejanja.zanima me cena za kucu od 190m2. i koji su radijatori bolji za taj vid grejanja
interesuje me koliko bi kostala toplotna pumpa sa vertikalnim sondama za kucu od oko 100m2 sa prosecno dobrom izolacijom(5cm stiropor) i verovatno bih zamenio stolariju(stavio bih pvc ) .
koliko sondi bi se busilo i do koje dubine .Inace tlo je peskovito i nije podvodno .Kuca se nalazi u Vladimirovcu (opstina alibunar ) .
pozdrav ljuba
dali se geotermalnim načinom grejanja može grejati voda u bazenu do 38 stepeni , bazen sadrži 60 kubnih metara vode ?
Poštovani,
sve je moguće, samo je potrebno videti(proračunati) kolika vam snaga treba za zagrevanje te količine vode. To zavisi od mnogo faktora, period u kome se voda greje ( proleće, leto, jesen, zima ), da li je bazen izolovan sa spoljne strane, da li je zatvore, natkriven, otvoren……
od svih faktora zavisiće veličina (snaga) toplotne pumpe i potrebna količina vode iz bunara, odnosno geotermalne sondne.
s poštovanjem
Postovani,
zanima me dali moze kuca od 120m2,koja je zidana na 1,5 cigle bez dodatne izolacije,1 spratna,
da se sa ovom vrstom grejanja ugreje i dali izlazite na teren na uvidjaj?
Kuca se nalazi u Lok opstina Titel blizu Novog Sada.
U napred se zahvaljujem za brzi odgovor
Snezana
Poštovana,
grejanje korišćenjem geotermalne energije treba da posmatrate kao i svako drugo grejanje, sa jednom razlikom da je ono nekoliko puta jeftinije od ostalih energenata. Za to je zaslužna toplotna pumpa, koja ne generiše toplotu, već je “prepumpava” iz izvora (najčešće su to bunarska voda ili okolni vazduh) u sistem grejanja u kući, to je najčešće voda u radijatorima.
Odgovor na vaše pitanje je DA, naravno da je moguće. Razlika je što kod izolovanih kuća, gde su gubici toplote manji imate mogućnost da još manje trošite električne energije za toplotnu pumpu, jer tada sistem za zagrevanje mora manje da radi i može da radi sa nižom temperaturom vode koja ide u radijatore, čime se povećava stepen korisnog dejstva.
Sledeće podatke navodim samo ka primer, dakle okvirni su, jer variraju od mnogo parametara, ali ću ih navesti kako bih slikovito prikazao šta želim da kažem:
-Kod izolovane kuće temperatura vode u radijatorima mora da bude oko 50 C i sistem u toku dana mora da radi recimo 8 sati
-Kod ne izolovane kuće temperatura vode u radijatorima mora da bude recimo 65 C i sistem u toku dana mora da radi 10-12 sati.
U oba slučaja imate istu temperaturu u kući, samo što kod drugog može da vam se desi da potrošite čak i duplo više električne energije grejanje u toku jednog meseca. Opet ću navesti primere:
-kod izolovane kuće od 100m2 za grejanje okvirno potrošite 500 KWh u toku meseca kad je jaka zima
-kod neizolovane kuće od 100m2 za grejanje okvirno potrošite 1000 KWh u toku meseca kada je jaka zima
Zaključak: ovakav sistem grejanja je znatno jeftiniji u eksploataciji, ali treba sve dobro proračunati i odlučiti. Mnogo parametara utiče na ovu odluku a to su prevashodno:
-koliko košta instalacija ovakvog sistema + postavljanje izolacije ili ne
-ušteda u toku ekspoloatacije
-period otplate investicije ( ušteda u odnosu na trenutni sistem grejanja koji koristite )
s poštovanjem
Poštovani,
Koji sistem predlažete za grejanje kuće od 200 kvadratnih metara koja nema ugrađen nikakav sistem za grejanje već se koriste peći na čvrsto gorivo (drva)? Dakla koji sistem je po vama najisplativiji u smislu troškova ugradnje i u smislu dugoročne isplativosti – dakle najbolja srazmera ova dva parametra. Da li je bolje instalirati sistem radijatora i na njih nakačiti toplotnu pumpu, ili toplotna pumpa sa vazdušnim sistemom grejanja? Ili bilo koji drugi način. Ukratko zanima me najpametnije rešenje grejanja za kuću koja nema prethodne instalacije. Ukoliko ste u mogućnosti, recite mi grubu cenu troškova opreme i ugradnje.
Hvala!
S poštovanjem, Radisav
Poštovani,
Ono što svakoga mogu da posavetujem jeste da je potrebno postaviti termoziloaciju spoljašnjih zidova (ako već nije urađeno).
Kod sistema za zagrevanje prostorija, postoji toliko mogućnosti, a sve se svodi na to koliko je ko u mogućnosti da izdvoji, odnosno uloži.
Na prvom mestu su toplotne pumpe kombinovane sa ventilo konvektorima(fan coil),
zatim toplotne pumpe u kombinaciji sa radijatorima,
zatim Gasni kondenzacioni kotao u kombinaciji sa radijatorima,
nakon toga kotao na čvrsto gorivo u kombinaciji sa radijatorima.
-Prvi sistem je najskuplji za instalaciju ali su računi ubedljivo najniži
-Kod drugog je instalacija nešto jeftinija jer se koriste radijatori a ne fancoil uređaji i računi su nešto viši pri eksploataciji,
-Treći i četvrti su približno isti po ceni instalacije, jedino što vam je potreban priključak na gasnu mrežu čija cena variva okvirno 500-1000e koliko je meni poznato, tako da je četvrti najjeftiniji za instalaciju. Razlika između terćeg i četvrtog je i u ugodnosti korišćenja, kod gasnog kotla podesite željenu temperaturu i to je to, dok kod kotla na drva imate loženje nekoliko puta dnevno i čišćenje pepela.
-Kod četvrtog postoji varijanta kotla na pelet, što je bolje od klasičnog kotla na drva jer nemate klasično loženje i čišćenje je mnogo ređe.
Uglavnom kod trećeg i četvrtog u monogome zavisi koliko bi ste plaćali drva ili pelet jer ako se gleda tržišna cena, onda nema neke preterane razlike u računu za grejanje na gas ili na drva.
Što se tiče cene ugradnje ne bih ništa posebno navodio, jer cena zavisi od mnogo faktora.
s poštovanjem
Poštovani,
pročitao sam sva pitanja/odgovore i ni u jednom nisam pronašao ono što verujem da sve nas zanima, a to je konkretan primer.
Moj pitanje se odnosi na Novi Sad, naselje Grbavica.
Trenutno stanujem u stanu površine 44 m2 koji je priključen na gradsko grejanje. Informatika za ovaj stan se kreće od 6.000 rsd do 7.000 rsd u zavisnosti od doba godine leto/zima i stavka grejanje se kreće oko 3.500 rsd.
Mene zanima koliko bi koštalo grejanje stana na mesečnom nivou 24h dnevno sa temeraturom 20-22 stepena? Ovo vas pitam zato što je grejanje na stuju najskuplji vid grejanja (nekada je bilo najjeftinije), a toplotna pumpa za svoj rad koristi struju za dogrevanje. Koliko bi pumpa potrošila struje na mesečnom nivou?
Hvala unapred,
Ivan
Poštovani,
pomenuli ste grejanje na struju i toplotnu pumpu… istina je da je za oba ova načina grejanja potrebna struja, ali morate da razgraničite te dve stvari jer se suštinski razlikuju.
Naime, klasično grejanje na struju proizvodi toplotu na račun utrošene struje, tj. grejačem, grejnim telom. Toplotna pumpa prenosi toplotu od izvora(voda, vazduh) do prostora koji se greje. Od mnogo faktora zavisi kolika bi bila potrošnja za konkretan prostor. Koliko znam u Novom Sadu se grejanje preko toplane naplaćuje po kvadratnom metru, i to se plaća cele godine svakog meseca ista cifra? Trebalo bi da je oko 100-tank dinara po m2, tako da bi za vas stan trebalo da bude u tom slučaju preko 4000 din/mesečno samo za grejanje? Ako se ne varam, naravno, jer je moguće da su u vašoj zgradi ugrađeni merači i da naplaćuje po utrošku?
Kod grejanja gde se meri utrošak bitna činjenica je potrebna količina toplote za stambenu jedinicu, koja zavisi od karakteristika spoljnog omotača (zidovi-izolacija, prozori….).
Postoje dve varijante, dakle za manje stanove do nekih 60m2 se čak isplati i klasično grejanje na struju, a pogotovo bi se isplatilo grejanje toplotnom pumpom. Kod toplotne pumpe imate odnos utrošene električne energije i dobijene ekvivalentne topltone energije (COP) , koji varira u zavisnosti od temerature “izvora”. U slučaju stana toplotna pumpa bi bila sa vazdušnim izvorom, i u tom slučaju imali bi ste različit COP u različitim periodima grejne sezone. Kada je spoljna temperatura 10-15 stepeni C, onda bi ste naravno imali veliki COP, tj. za uloženih 1Kw električne energije imali bi ste efekat kao da je uključena električna grejalica od 5Kw. Međutim kada bi temperatura bila -5 ili 0 stepeni C, onda bi COP bio značajno manji , 2-3, pa čak i blizu 1. Ali ukupno gledano sigurno bi bilo jeftinije od klasičnog grejanja na struju, a imali bi ste i hlađenje u letnjem periodu.
Druga stvar je ulaganje u instalaciju, koje je veće kod sistema sa toplotnom pumpom nego klasično.
s poštovanjem
Poštovani,
Svaka čast na detaljnim i iscrpnim objašnjenjima.
Da li možete da preporučite nekog ko se bavi bušenjem bunara upravo za grejanje sa TP? U pitanju je područje Beogada. Hvala unapred!
Poštovani,
ima mnogo firmi specijalizovanih za bušenje bunara, preporučio bih internet za pretragu.
s poštovanjem
Postovani.da li je moguce grejanje pojedinacnog stana u zgradi(poseban je toplovod iz podstanice,pa se lako moze odvojiti)grejati na te pumpe,i kolika je ta investicija i koliko su bucne te pumpe.hvala
Poštovana,
u vezi grejanja stana, morate proveriti da li možete da se otkačite sa daljinskog grejanja, jer koliko znam i ako to uradite morate deo da plaćate toplani. Toplotna pumpa nije ništa drugo nego klima uređaj. Postoje različite varijante, ali predpostavljam da bi za vaš stan morala da bude vazduh-vazduh ili vazduh voda. Bučna je koliko je bučna i sama klima. Već je dosta napisano o tome, pročitajte kompletan članak.
s poštovanjem
Postovani,stanar sam zgrade u koju su ugradjene navodno neke svajcarske( najkvalitetnije) toplotne pumpe.Dobili smo usmeno obecanje da ce biti grejanje 30 do 50 %jeftinije nego toplana.Sada smo dosli u nesporazum,nisu postavili obecane kalorimetre,koje ce postaviti,a cena nam je predocena 10% jeftinija nego toplana po kvadratu.Kolika je cena takvog grejanja ( okvirno) i kolika je realna cena odrzavanja,posto investitor (nismo dobro proucili ugovore)je isporucilac energije.S postovanjem
Poštovana,
toplotna pumpa je uređaj koji za pokretanje koristi električnu energiju. Dakle, ko god vam isporučuje toplotu za trošak ima utrošenu električnu energiju i redovno i vanredno održavanje. Ne mogu da ulazim u to kakav usmeni i pismeni dogovor imate sa investitorom. Ako isporučilac ne meri pojedinačno po svakom stanu utrošak toplotne energije, onda je moguće da podeli proporcionalno po kvadraturi utrošak cele zgrade. Vrlo je moguće da je energija utrošena, ali neravnomerno, odnosno da je neko, na primer, držao prozore iskipovane ceo mesec i da mu je i dalje bilo toplo jer grejanje radi, ali je zbog toga utrošena velika količina toplotne energije, koju svi plaćaju proporcionalno veličini stana.
Ne znam koji tip toplotne pumpe je u pitanju, da li koristi toplotu iz zemlje ili iz okolnog vazduha, od toga u mnogome zavisi koliko će energije utrošiti( toplotna pumpa koja koristi vazduh kao izvor će trošiti više električne energije kada je spoljna temperatura niska, kao što je bila u decembru i januaru).
Ja ne bih isključio mogućnost da je zaista utrošena velika količina energije.
Najbolje rešenje je da se meri utrošena energija po stanu, tako svako može da utiče na svoju potrošnju i na kraju krajeva račun.
S poštovanjem
Koliko sme da bude niska temperatura vode iz bunara (izvora) da bi sistem funkcionisao i da li taj izvor moze da bude voda iz vodovodne mreze?
Poštovani,
što je temperatura niža efikasnost sistema opada i to drastično. Minimalna temperatura je nekih 12-13 stepeni, može da bude i niža naravno, ali ako je viša bolje je.
Što se tiče bunara, sve zavisi koliko je dubok i kolika mu je temperatura.
Kada je u pitanju voda iz gradske mreže , mislim da kada je niska spoljna temperatura, temperatura voda u cevima pod zemljom je isto niska. No , nije to glavni problem, veći problem je količina vode koja vam treba, jer za prosečan stambeni objekat toplotna pumpa zahteva 1-1,5m3 vode na sat. Pomnožite to sa brojem sati koliko će uređaj raditi da bi grejao objekat u toku dana, vrlo lako će te preći 7,8 pa i 10m3 vode dnevno.
s poštovanjem
Poštovani,
hvala na prethodnom odgovoru.Dovodna temperatura vode je 6-7 stepeni.Zanima me da li u tom slučaju sistem može da funkcioniše(ugreje objekat na 20 i više stepeni,kao i kada je dovodna temperatura 13-14 ) bez obzira na isplativost.Unapred hvala.
Poštovani,
sistem za grejanje je samo deo slagalice, koji mora da se uklopi sa ostatkom. Kad to kažem mislim na ostale faktore, koji utiču na celokupan učinak, a prevashodno na toplotne gubitke u objektu(izolacija i stolarija). Svakako da će sistem moći da ugreje objekat, samo što će morati da radi više ili manje u zavisnosti od potreba objekta. Da skratim, ako ste sa dosadašnjim sistemom mogli da ugrejete objekat, moći ćete i sa toplotnom pumpom.
s poštovanjem.
Poštovani
Hteo bih da ugradim toplotnu pumpu sundez sdw 90 voda-voda ( 9 kw, naj povoljnija je za sad- 1400). Kuća je prizemna 120m2, gradnja 70-ih, visina unutrašnjih plafona 270cm, izolacija stiropor 10cm, krovna izolacija- kamena vuna 10 cm, stolarija spoljna je sva pvc osim dva prozora do ulice (dupli drveni) koje planiram isto da promenim.
Grejanje mogu da radim samo na radijatore, a po kalkulaciji gubitci su oko 10kw.Molim vas za mišljenje, hvala unapred.
Poštovani,
po onome što ste napisali (izolacija zidova, krova….) , rekao bih da su gubici manji od 10kw, no sve je diskutabilno, zavisi šta je sve uzeto u obzir pri kalkulaciji, pa čak i koliko su često i dugo otvoreni prozori. Recimo, naveli ste da je izolovan krov, a niste naveli da li postoji tavanski prostor, jer ako postoji, a ne koristi se treba i njega uračunati u čitav volumen kuće koji se greje, što utiče na potrošnju.
Kod toplotne pumpe, što je temperatura polaznog voda niža, veći je COP , odnosno učinak je veći i grejanje je jeftinije. Predpostavljam da već imate radijatore i njihova veličina je verovatno projektovana za temperaturu vode 70 stepeni i više, a kod toplotne pumpe je maksimum nekih 55 stepeni. To može biti problem jer će toplotna pumpa morati duže da radi u svakom ciklusu kako bi postigla isti učinak kao neki drugi izvor (gasni kotao, kotao na čvrsto gorivo….).
Zaključak: nisam siguran da ćete moći sa navedenim uređajem da se propisno ugrejete kada zazimi.
S poštovanjem
Poštovani!
Živim sa porodicom u porodičnoj kući u Žablju (okolina Novog Sada)bez rešenog pitanja grejanja.Zainteresovan sam za grejanje geotermalnom energijom. Molim Vas da mi preporučite projektanta u cilju realizacije istog.
Zahvaljujem!
Veliki pozdrav..interesuje me da li je toplotnim pumpama moguce zagrevanje plastenika??
Pozdrav,
verujem da je moguće, samo je bitno koliko vam toplotne energije treba? Dakle, koliki su gubici, koliku temperaturu želite da postignete.
pozdrav
Imam toplotnu pumpu u Ns prezadovoljan sam ali imam mali problem
Pumpa sa vremena na vreme izbaci grešku i jednostavno stane
Bunar mi je dubine svega 6 metara dali je to malo i kolika bi trebala da bude dubina bunara za Vojvodinu po vašem mišljenju
Na koji kontakt telefon mozemo da Vas dobijemo? Da bi se culi vezano za eventualno postavljanje ove pumpe u nasoj kuci.