Pasivni dizajn je ključni element održive izgradnje. Podrazumeva primenu određenih principa pri gradnji koji se svode na to da upotrebljeni materijali i sam prostor efikasno reaguju na lokalne klimatske uslove i čine objekat pirjatnijim za život. Pasivnim dizajnom se smanjuje potreba za grejanjem , hlađenjem i provetravanjem objekta, odnosno potreba za energijom. Koriste se što je moguće više prirodni i „besplatni“ izvori energije, kao što su SUNCE i VETAR da bi se prostor grejao, hladio i obezbedilo provetravanje. Time je postignuto da fluktuacija temperature u objektu bude mnogo manje izražena i mikro klima prijatnija ( osvetljenost, vlažnost , buka…).
Da bi neke od ovih principa primenili nisu potrebna velika ulaganja, jer se svode na efikasno korišćenje već postojećih resursa u samom objektu, odnosno pri izgradnji novog. Kao primere treba navesti prevashodno orijentaciju objekta, poziciju i dimenzije staklenih površina, senčenje, pasivno provetravanje, korišćenje termičke mase. Primena principa koji zahtevaju veća ulaganja donosi prednosti koji se ogledaju u povećanoj uštedi energije, čime se uložena sredstva vraćaju u određenom periodu. Tu prevashodno spada povećanje stepena toplotne izolacije, visoko efikasni prozori (sa dvostrukim ili trostrukim staklima, punjenim ARGONOM i sa niskoemisionim staklom),upotreba Sunca za grenjanje vode.
