Senčenje je vrlo bitan činilac u čitavoj priči oko pasivnog dizajna objekta, jer bez njega bi u periodu kada grejanje nije neophodno dolazilo do pregrevanja prostorija objekta. Ugao sunčevih zraka koji padaju na objekat se razlikuje u zimskom i letnjem periodu i upravo ta činjenica se koristi pri senčenju. Naime, zimi je Sunce nisko i sunčevi zraci padaju pod manjim uglom u odnosu na objekat, dok je leti situacija obrnuta i sunčevi zraci padaju pod većim uglom. Promena u uglu pod kojim zraci padaju na objekat je najizraženija na južnoj strani objekta.
Razlikujemo dve vrste senčenja HORIZONTALNO i VERTIKALNO.
Horizontalno senčenje se uglavnom upotrebljava za prostorije koje su okrenute ka jugu. Zašto horizontalno? Kao što smo rekli leti je Sunce visoko na nebu i zraci padaju pod velikim uglom, pa je neophodna horizontalno postavljena prepreka koja će sprečiti njihov prodor kroz staklene površine i zagrevanje objekta. Rešenje koje se često primenjuje je krovni prepust kao sastavni deo objekta.
U ovu svrhu može da posluži i terasa prostorije koja je iznad, što je isto čest slučaj.
U zavisnosti od podneblja gde se objekat nalazi varira i maksimalan odnosno minimalan ugao sunčevih zraka. Za geografsku širinu na kojoj je nalazi Srbija, maksimum je negde oko 70 stepeni a minimum je oko 25 stepeni.
Za horizolntano senčenje se upotrebljavaju i tende, žaluzine pa i roletne. Tende i žaluzine su praktične iz razloga što se mogu pomerati i prilagođavati tenutnim potrebama i time maksimizovati zaštita od Sunca u letnjem periodu ili toplotni dobici u zimskom periodu. Pozitivna stvar je i to što se njihovom upotrebom ne blokira svetlost koja dolazi u prostorije. Roletne međutim nisu praktične baš iz tog razloga, kada su spuštene, prostorija je zamračena.
Venecijaneri takođe mogu da posluže svrsi, ali se mnogo bolji rezultati postižu kada se prepreka za sunčeve zrake nalazi sa spoljne strane staklene površine. Zašto? Neophodno je sprečiti sunčeve zrake da dođu do stakla i prođu kroz njega jer će se i staklo delimično ugrejati. Koliko god da ono propušta sunčeve zrake apsorbovati će deo toplote i indirektno grejati prostoriju. Česta greška je navlačenje masivnih tamnih zavesa kojim se želi sprečiti zagrevanje prostorije, ali se tako postiže samo kontra efekat. Tamne zavese se zagrevaju, a nalze se u prostoriji, a koje su posledice lako se da zaključiti.
Za vertikalno senčenje se najčešće upotrebljava drvo i to za senčenje istočnog i zapadnog dela objekta jer je tada Sunce nisko (izlazak i zalazak). Od proleća do jeseni olistala krošnja sprečava prodor sunčevih zraka, dok u zimskom periodu nema lišća i omogućen je prolazak sunčevih zraka. Nije potrebno posebno naglašavati da jedino listopadno drveće dolazi u obzir.
Drvo može da posluži i za senčenje južne strane objekta. Potrebno je imati na umu da sunčevi zraci u letnjem periodu padaju pod velikim uglom na objekat i shodno tome voditi računa o udaljenosti drveta od objekta i njegovoj visini, da bi imalo efekta. Na narednoj slici se lepo vidi pozitivan efekat pravilno postavljenog drveta, dok se u drugom delu drvo nalazi predaleko od objekta.
