Sposobnost materijala da apsorbuje i akumulira određenu količinu toplote naziva se TERMALNA MASA. Teški (gusti) materijali poput betona, pune opeke, kamena i vode mogu da apsorbuju veliku količinu toplote, mnogo više od lakših materijala kao što je drvo. Uloga materijala sa velikom termalnom maso je značajna i u zimskom i u letenjem periodu. Mogu doprinieti da se značajno smanji potreba za grejanjem i hlađenjem prostorija.
U zimskom periodu materijal sa velikom termalnom msom akumulira toplotu sunčevog zračenja tokom dana i ispušta je tokom noći, kada temperatura u prostoriji počinje da opada. Na taj način izbegnute su neprijatne temperaturne varijacije u toku 24 časa, uz smanjenje opterećenja sistema za grejanje. Obično su pod i zidovi u prostoriji oni koji se izalžu sunčevom zračenju. Generalno treba da budu tamnije boje i ne treba ih pokrivati nikakvim prostirkama. Takođe je bitno da se ne izlažu male površine toplotnim zracima jer je zagrevanje, odnosno akumuliranje toplote u ovim materijalima sporo tako da bi efekat bio znatno umanjen. Naime, preko dana bi mogla da bude prihvatljiva temperatura u prostoriji, jer se samo jedan deo termalne mase zagrejao, a kad bi Sunce zašlo akumulirana toplota nebi bila dovoljna da se u toku noći ublaži pad temperature u prostoriji. Takođe bi sistem za grejanje morao da zagreje prvo termalnu masu, jer će i ona upijati toplotu koju isporučuje sistem za grejanje, da bi mogao posle da zagreva prostoriju, što može da dovede do povećanja potrošnje energije za grejanje.
U letnjem periodu, kada može da dođe do zagrevanja prostorija, materijal sa velikom termalnom masom akumulira toplotu iz prostorije smanjujući potrebu za hlađenjem. 
Naravno, kada Sunce zađe i spoljna temperatura opadne potrebno je na neki način akumuliranu toplotu odstraniti kako bi narednog dana materijal opet mogao da apsorbuje toplotu. To se najlakše postiže provetravanjem, prirodnim ili mehaničkim. U klimatskoj zoni gde je pretežno neophodno hlađenje, odnosno gde je klima blaga, gde postoji veoma mala potreba za grejanjem, termalna masa treba da bude minimalna.
Da bi se prednosti koje upotreba termalne mase pruža maksimalno iskoristile potrebno je pri implementaciji voditi računa o sledećim stvarima:
-orijentacija objekta mora biti takva je termalna masa na direktnom sunčevom zračenju
-prozori moraju biti pravilno dimenzionisani
-termička masa ne sme biti izolovana od izvora toplote, primera radi tepih bi igrao ulogu izolatora.
-objekat treba da bude dobro izolovan kako bi se što više smanjili toplotni gubici
-termička masa mora biti locirana unutar izolovanog prostora
-površina termičke mase mora biti tamna i po mogućstvu ne glatka(dakle hrapava-mat) jer je tako površina na koji padaju toplotni zraci veća
