Mehaničko provetravanje podrazumeva izmenu vazduha u prostorijama mehaničkim putem, upotrebom ventilatora. Postoje tri osnovna načina menhaničkog provetravanja: ventilacija uduvavanjem vazduha u prostorije, ventilacija izvlačenjem vazduha iz prostorija i balansiran načina ventilacije. Kod prvog načina se jednim ili više ventilatora uduvava svež vazduh u prostorije i tako stvara povišen pritisak zbog čega vazduh teži da izađe iz prostora, njačešće kroz strukturne nesavršenosti u objektu (pukotine u zidovima, prostor između prozora i zida, vrata i zida, pa i sami prozori i vrata).
Drugi način podrazumeva izvlačenje vazduha iz prostorija čime se stvara niži pritisak te vazduh koji je van objekta teži da uđe u objekat (opet kroz strukturne nesavršenosti ili za to perdviđene otvore).
Treći način podrazumeva kombinaciju prva dva, odnosno u isto vreme se i uduvava i izvlači vazduh, na različim mestima , čime se postiže izbalansiranost.
Kako se u skladu sa energetkom efikasnošću zahteva da objekti budu što bolje hermetički zaptiveni, izbalansiran način je jedini primenljivi sa zadovoljavajućim rezultatima.
REKUPERACIJA je odavno našla primenu u industriji. Slikovito rečeno to je korišćenje toplote koja se oslobađa u toku proizvodnih procesa za zagrevanje nečega drugog (predgrevanje). U slučaju provetravanja objekta toplota vazduha koji se izvlači iz prostorija se koristi da se predgreje svež vazduh koji se iz okoline uduvava u prostorije. Na taj način se prevashodno čuva energija, a sa druge strane svež vazduh koji se uduvava u prostorije je predgrejan te je pirjatniji za stanare. Glavni element rekuperatora je jezgro. Ono je tako konstruisano da kroz njega prolaze dve vezdušne struje a pritom ne dolaze u međusobni kontakt. Toplota se sa jedne vazdušne struje prenosi na drugu preko materijala od koga je jezgro napravljeno, najčešće je to plastika ili Aluminijum. Efikasnost ovih uređaja dostiže i neverovatnih 90%, ali je standardna od 50%-70%, zavisno od izvedbe.
Kao što se moglo i zaključiti, provetravanje sa implementiraim rekuperatorom ima smisla samo kod izbalansiranog načina provetravanja. Najčešća strategija je da se iz prostorija kao što su kuhinje, kupatila, toaleti i ostave izvlači ustajo, vlažan vazduha a da se u prostorije kao što su dnevni boravak, radne sobe i sobe za spavanje uduvava svež predgrejan vazduh.
Vazduh iz soba preko hodnika dolazi do kupatila i kuhinje odakle se odstranjuje. Prostorije moraju imati posebne otvore, najčešće su to prostrujne rešetke na vratima, kako bi vazduh nesmetano prolazio.
Kompleksnija iluksuznija varijanta je da za svaku prostoriju postoji i dovod i odvod vazduha.
U ovom slučaju posebni otvori za prostreujavanje vezduha nisu potrebni.
Uz ovakav način provetravanja moguće je implementriati i dodatni uređaj za kondicioniranje vazduha (grejanje i hlađenje). U letnjem periodu vazduh koji je prošao kroz jezgro može biti dodatno ohlađen na nekoliko načina pre nego što stigne do prostorija. Najčešće se upotrbljava toplotna pumpa vazduh-vazduh. U zimskom periodu je moguće dogrejati vazduh koji se uduvava u prostorije, za šta se najčešće upotrebljava električni grejač, dok takođe može da se koristi toplotna pumpa ili neki drugi vid zagrevanja vazduha.
Toplotnom pumpom se vazduh koji je već predgrejan u rekperatoru dodatno zagreva tako što se preostala toplota vazduha koji se izbacuje napolje prebacuje na njega.
Ovakav način provetravanja posebno ima smisla i našao je veliku primenu u kućama sa izuzetno dobrom toplotno izolocijom i hermetičkom zaptivenošću. Tu spadaju NISKOENERGETSKA KUĆA i PASIVNA KUĆA. Kod pasivne kuće je dovoljno vazduh koji je predgrejan u rekuperatoru samo dogrejati grejačem male snage (reda 10W po m2 stambenog prostora). U nekim slučajevima je dovoljna samo topltona pumpa. Više reči o ovome u odeljku o pasivnim kućama.
