Pravilno i redovno provetravanje prostorija je veoma bitno. Provetravanjem se iz prostorija odstranjuju štetni gasovi, višak vlage, i neprijatni mirisi, koji su štetni za zdravlje stanara i samog objekta. Naime, u prostoriji u kojoj borave ljudi, disanjem se troši kiseonik i oslobađa ugljen-dioksid. Takođe se povećava vlažnost vazduha, što zbog disanja, što zbog kuvanja, kupanja i tako dalje. Provetravanjem se može uticati i na kontrolu temperature u prostorijama, što posebno dolazi do izražaja u letnjem periodu. Već smo spominjali primer kada termalna masa akumulira toplotu tokom dana, pa je neophodno u toku noći rashladiti.
Preporučene količine vazduha koji treba da se izmeni mogu biti date u broju kompletnih izmena vazduha u prostoriji po jedinici vremena (izmena/vreme) ili u količini vazduha po jedinici vremena ( l/s ili m3/h) i najviše zavise od namene prostorije. Iz razloga što zapremina prostorije može da varira u zavisnosti od visine, češće se upotrebljavaju l/s. U prostorijama u kojima se boravi, kao što su dnevni boravak, spavaća soba i trpezarija svaka tri sata bi trebalo izmeniti vazduh ( oko 0.35 izmena/h) ili da se po osobi izmeni minimalno 7 l/s (oko 25 m3/h).
Posebnu pažnju treba posvetiti provetravanju u vreme grejne sezone.
Količina vlage, tj. vodene pare koju vazduh može da apsorbuje zavisi od njegove temperature. Što je temperatura veća vazduh može da primi više vodene pare. U slučaju da prostorije nisu dovoljno provetrene, može da dođe do zasićenja vazduha vodenom parom zbog čega će se deo vodene pare kondenzovati na telima ili delovima prostorije čija je temperatura niža od temperature vazduha. To se najčešće dešava na prozorima ili spoljnim zidovima. Do kondenzacije može da dođe i zato što prostorija nije dovoljno zagrejana.
